Magic of Book

Klajv Barker - "Igra prokletstva" ***

— Autor felix @ 17:19

Klajv Barker je verovatno najpoznatiji kao kreator serijala Hellraiser, koji je 1987. otpčeo roman The Hellbound Heart, da bi zavšio četvorodelnim filmskim serijalom.Iako nesumljivo zna kako da uplaši čitaoca, Barker se ne zadržava samo u granicama horora. U romanima kao što su Weaveworld, Imajica i drugi, Barker isporučuje vrhunska dela naučne fantastike. Pažnju javnosti prvi put je privukao ranih osamdesetih, zbirkama priča iz serijala Knjige krvi. Potom je sledio prvi roman, Igra porkletstva, koji je Barker ostavio rame uz rame sa Stivenom Kingom. "Video sam budućnost horora... ime joj je Klajv Barker" - Stiven King. Tada vodeći pisac horora, King je jednom prilikom izjavio Barkeru da vidi budoćnost žanra. Klajv Barker živi u Los Anđelesu sa kćerkom, četiri psa, pet zlatnih ribica, papagajem, petnaest pacova i nebrojenim gušterima.

"Igra prokletstva"

Okorelom kockaru, Martiju Strausu sreća kao da se konačno osmehnula. Po izlasku iz zatvora zapošljava se kao telohranitelj Džozefa Vajtheda, jednog od najbogatijih ljudi u Evropi. Ali Vajthed se takođe svojevremeno kockao sa srećom - odigrao je davnašnju igru koja mu je dala ogromno bogatstvo i moć u zamenu za njegovu besmrtnu dušu.

Sada su sile sa kojima je igrao došle da uzmu ono što je njihovo. Zastrašujuće sile, koje mogu da podižu mrtve i Marti se zatiče u procepu između svojih ljudskih gospodara i samog Pakla. Ostaje mu još samo jedna očajnička igra koju može da odigra...

Svakako bi od istog pisca preporučila knjigu "Utkani svet" koju nikada nisam uspela da pročitam do kraja...

Čarls Bukovski - "Beleške matorog pokvarenjaka"

— Autor felix @ 17:04

"Beleške matorog pokvarenjaka" su zbirka kratkih priča koje je Čarls Bukovski napisao za svoju kolumnu u časopisu Open City iz Los Anđelesa u periodu od 1967. do 1969. godine u kojima on na svoj dobro poznati način, navlačeći na sebe masku mudre lude, govori o prolaznosti i lepoti življenja.

Naravno preporučujem i da pročitate:

"Žene"

"Faktotum"

"Poslednji dani Čarlsa Bukovskog" Dnevnik (1991.-1993.)

"Palp"

"Priče o običnom ludilu"

"Pesme l" ...


Čarls Bukovski*

— Autor felix @ 16:48

Tažili ste, pa evo i - Čarls Bukovski -

Beleška o piscu: "Kad bi mi odsekli ruke, kucao bih nogama."Bukovski Čarls Bukovski rođen je 16. avgusta 1920. u Los Anđelesu. Roditelji su mu nekačkog porekla. Rano je počeo da piše. Uzor mu je bio Džon Fante. Prvu priču objavio mu je Vit Barnet u svom časopisu Priča. Bukovski je onda napravio deset godina pauze. Potpuno je prestao da piše. Piće mu je bilo bog....Iako je svoj prvi roman objavio tek u pedesetoj, Bukovski je vrlo brzo postao slavan u Evropi i, do svoje 65, napisao još četiri romana ("Faktotum", "Žene", "Bludni sin", "Holivud"). U međuvremenu je objavio oko 100 kratkih priča i preko 2000 pesama. Proživeo je poslednje godine u krugu svoje žene i devet mačaka. Osim svakodnevnih odlazaka na konjske trke, pisao je skoro svake noćei. Tako su i nastali roman "Palp", velika kniga poezije, "Poslednja noć pesama na Zemlji", "Dnevnik"....

Živeo je i umro u Los Anđelesu.

Jednostavno, ali meni su njegovu knjigu "Bludni sin" prvu dali da pročitam...

"Bludni sin" je uvod u autobiografsku sagu Čarlsa Bukovoskog. Naslov ogigilana "Ham on Rye" replika je na Selindžerovog "Lovca u žitu". Odrastanje i buntovništvo mladog čoveka je ono što povezuje ova dva romana. Bludni sin je posvećen svim očevima. Kroz poplavu gorčine koja navire iz Bludnog sina, probija izuzetan dar Bukovskog da nasmeje čitaoca i tako ga približi sebi. Niz komično - grotesknih situacija daje posebnu brednost romanu. Bukovski piše stilom koji je lišen suvišnih reči, kroz koji stvarnost njegovih uspomena kao da ponovo diše. Vrhunac svog umetničkog izraza Bukovski postiže živim, uzbudljivim dijalozima, u kojima se najbolje ogleda njegov veliki talenat. Negde je reako kako čovek treba da ima bar pedeset godina da bi pisao iole jasno. Ova knjiga, koju je stvorio u šezdesetoj, njegovo je najzrelije delo, najintimnija ispovest. Zavšna scena, u kojoj se junak gubi pred našim očima, deluje kao neki bezvremeni dodir njegove ruke koji govori:"Pogledaj me to sam ja."

Powered by blog.co.yu